Kad vas kakva morija mori, muka muči, jal rastanak i nedostajanje boli pomislite samo koliko ljudi na dunjaluku isti dever devera, jal sto puta gori i koliko ih je proživjelo već dunjalučke radosti koje začas prolete i izdeveralo devere za koje su mislili da him nejma kraja. Mrve radosti se pojele i potoci tuge odtugovali, a već se i mezari poravnili sa zemljom, jal za njih se i ne zna. Zalegoše i oni koji pamte uz one koje su pamtili, a mi se nešto napuhali ko da niko nikada do nas nije živio i golubove po Baščaršiji hranio, niti će. Jah!
FB/Uzeir Hadžibeg (Kemal M. Čopra)