UZEIR HADŽIBEG: KIŠA ĆE

345

-Asli će kiša Uzeire, veli mi Fata sabahile pri kahvi u nas na ćardaćiću.
-Kak’a kiša, ženska glavo niđi oblačka nejma.
-Znadem ja, kad god meljem kahvu i ako mi pomaveni ruka od mlina eto ti kiše jal kake promjene vremena.
-More bit je tako prije bilo, a u ovaj vakat sve se izokrenulo pa i taj tvoj mlin more slagat.
-Jok on, moj Uzeire, nikad nije slago pa neće ni sad. Ponesider ti kišobran kad pojdeš da platiš svjetlo.
-Haj Boga ti ne sluti neće li i nas malo sunce ogrijat.
Imal đi ljepše na dunjaluku ko u nas u Sarajvu na proljeće? Bezbeli da nejma. More bit što su nake one sarajevske zime, zagušljive i mračne, pa kad obehara ko da si iz džehenema prešo u dženet, ne budi primjenjeno.
Ha izađo na sokak strefi me vlika kap, da izvineš, po sred nosa, a ja ni kišober ne uzeh. Neću se vala vraćat taman do gole kože pokiso. Ko da moraju ove žene vazda bit u pravu.