Ja nemam internet, ali znam da mi je ime Mirela i da imam jedanaest godina. Često u razredu čujem priče drugova kako su na internetu pronašli svašta i takmiče se ko na fejzbuku ima više prijatelja. Ja imam televizor pa i on često u kući napravi „rat“; babo hoće dnevnik, mama sevdalinke, a ja bih crtani film. Ne možemo da se dogovorimo. Babo ugasi televizor, a mi glumimo da smo zadovoljni.
Moj babo ima čudnu filozofiju, a ja imam jedanaest godina i ne mogu da shvatim zašto su njemu važne moje godine. Možda ću ga shvatiti kada budem imala dvadeset i dvije.
Često poželim da imam internet pa da sa drugarima pričam o fejzbuk-prijateljima, ali babo jednostavno odgovori da su mi u jedanaestim najbolji izvor informacija moji nastavnici i da nikad neće zloupotrijebiti moju radoznalost i mojih skromnih jedanaest godina. Možda je u pravu, a možda i nije – sad ne znam, ali kad mi budu dvadeset i dvije, vjerovatno ću shvatiti pravu istinu njegove filozofije.
Drugar, i tebi je jedanaest godina, i tvoj babo tebe voli, nemoj ga razočarati! Iskoristi internet samo onoliko koliko ti treba. Ponekad i posurfaj. Sada kada imaš jedanaest druži se sa jesenjim bojama u obližnjem šumarku, pripremi Snješku Bijeliću novi šal, na potočiću sazidaj svoj most, jer nikada više nećeš imati jedanaest, a kad budemo imali dvadeset i dvije, ja ću ti se pridružiti u surfanju i prepričavati zgode i nezgode iz jedanaestih.
Seid Zimić